PRKOS DRUMSKI

PRKOS DRUMSKI

 

2000 - 2004.

 

Neofolk-bluz-rok družina Prkos Drumski formirana je početkom stoleća u Novom Sadu. Osnovao ju je novosadski kantautor i pesnik Miloš Zubac, rame uz rame s kragujevačkim gitaristom Aleksandrom Kumom Milivojevićem. Zubac je grupu krstio imenom drumskog cveta. Uz njega, kao frontmena, u prvoj postavi grupe pevala je Dragana Bunić. Kada im se pridružila Isidora Lazarević, kantautorka iz Kotora, na studijama u Novom Sadu, bilo je definisano i kreativno jezgro u prvoj inkarnaciji benda. Uz učešće pijanistkinje Tijane Sekulić, zabeležili su rane pesme u studiju Milorada Bate Nonina u Petrovaradinu. Pesme su se našle na njihovom albumu prvencu Slika (2004). Grupa nije koncertno predstavljala album, ali pojedine numere s tog izdanja kasnije su na izvođačkom repertoaru važile kao standardi.

Iako je s početka Prkos Drumski svirao u čvrstoj, standardnoj rok postavi s bubnjevima i električnim gitarama, bend se priklonio svedenijem, akustičnom formatu i nastupao je sasvim retko, u galerijama i na pojedinim književnim večerima – 2003. godine, Prkos Drumski je nastupio na predstavljanju knjige Miloša Zubca Poezika, a godinu dana kasnije na književnoj večeri Mileta Ninkova. Zabeležen je i niz nastupa na Televiziji Novi Sad u okviru kolažne emisije za decu i omladinu Hajde mi pokaži. Iz tog perioda, na internet mreži ostao je snimak izvedbe pesme Elegija, koja se u studijskoj verziji našla na albumu prvencu.

U ovim prvim, razvojnim godinama Prkosa Drumskog, učestvovali su gitarista Nemanja Mandić i bubnjar Miloš Đukanović, ali su obojica rano prestali da se bave muzikom. Oni su devedesetih vežbali sa Zubcem i Milivojevićem u garažnom bluz-rok sastavu, a zajedno su odsvirali samo jedan koncert, 2000. godine, na novosadskom studentskom trgu. Bio je to prvi službeni koncert Prkosa Drumskog i jedini za Mandića i Đukanovića. U narednih nekoliko godina, usledili su odlasci na služenje vojnog roka – Zubac, Mandić, Milivojević i Đukanović bili su u armiji u različito vreme i nisu svirali zajedno. Ipak, Mandić i Đukanović jesu učestvovali u snimanju albuma prvenca. Prvi simbolično – odsvirao je samo usnu harmoniku u jednoj pesmi, iako je bio jedini profilisani gitarista u bendu, a drugi je svirao bubnjeve na ritmičnijim numerama.

Milivojević je na sebe preuzeo gitarske dužnosti i odsvirao je sve solo deonice na ploči. Svirao je i bas gitaru i ritam gitaru. Iako je bend u ranom, garažnom periodu imao dvadesetak autorskih pesama, uglavnom na tekstove Miloša Zubca, samo je nekoliko završilo na albumu Slika. Zubac je odlučio da prednost pruži pesnicima koje je voleo, kao i svojim prijateljima. Tako su na prvom albumu, osim njegovih stihova, u muziku bile obučene i pesme Janeza Kocijančića, Mileta Ninkova, Đorđa Sladoja, Pere Zubca, Andreja Fajgelja i Milene Pavlović-Barili, čuvene srpske slikarke čiju je pesmu Image, naslovnu na albumu, komponovala Dragana Bunić. Među pesmama koje je Prkos Drumski u to vreme izvodio uživo bile su i one Slobodana Tišme – Okean, i Mlad i radostan, iako nijedna nije bila snimljena i objavljena na ploči.
Album Slika bio je stilski i aranžmanski nedosledan budući da je ilustrovao prelazak iz garažnih početaka u dominantno akustičarski žanr, u kojem će se bend suvereno ogledati godinama kasnije. Umesto usviranih i definisanih pesama, u pop-rok formi, Zubac se opredelio za snimanje još neuvežbanih komada. Radio Novi Sad, pogotovo Radio Stotka, često su emitovali pesme s tog izdanja, naročito pesmu Najbolji moji drugovi, a Zubac je u više navrata gostovao u emisijama koje su autorski potpisivali Marija Mijatović i Anđelko Maletić Čupko.

 

2004 - 2008.

 

Kada se 2004. godine grupi pridružila Sonja Šešlija, devetnaestogodišnja novosadska kantautorka, družina je počela češće da nastupa uživo, sada s tri ravnopravna autora u sastavu. Pesme su pisali i pevali Isidora, Sonja i Miloš. U šest nastupa u kafeu Frida i klubu Orpheus, tokom 2005. i 2006. godine, grupa je izvodila isključivo nove pesme, koje će se naći na drugom albumu. Dragana i Tijana učestvovale su i ovaj put u studijskom radu, a uživo su Miloš, Isidora, Aleksandar i Sonja nastupali kao kvartet s četiri gitare i glasa. Drugi je album takođe bio snimljen u studiju Milorada Bate Nonina. Ploča Vreme ispred nas (2007, reizdanje 2009. i 2011) privukla je pažnju Edija Kunija, muzičkog novinara iz Liverpula, koji je u časopisu R2 Magazine album ocenio kao umetničko delo sublimne lepote. Jednu pesmu kao producent potpisao je Miloš Drobnjaković, koji je u narednim izdanjima postao arhitekta zvuka Prkosa Drumskog. Pesma Godine neke daleke, na tekst Pere Zubca, do danas je ostala jedna od najprepoznatljivijih u katalogu ovog sastava. Delikatna i nežna, ona nije mogla često da se izvodi na koncertima, jer je zahtevala tišinu i potpunu pažnju publike.

Drugi album Prkosa Drumskog bio je stilski i aranžmanski koherentnija celina u odnosu na prvenac. Zahvaljujući društvenoj mreži MySpace, album Vreme ispred nas postao je slušan van granica Srbije, a bend je dobijao tople utiske izdaleka, čak iz Japana. Album je bio suštinsko ostvarenje za Prkos Drumski. Poetika autorske i vokalne tricentričnosti, na kojoj je Zubac dosledno insistirao, potpuno se utvrdila, a glas o Prkosu Drumskom proneo se do srodnih autora i bendova u regionu. Sonja Šešlija i Isidora Lazarević autorski su potpisale i otpevale većinu pesama na albumu. Iako je bio jedini pesnik u bendu, u smislu višegodišnje prakse i objavljenih knjiga, Zubac je još jednom ostavio svoje stihove po strani i komponovao je i otpevao samo Tužnu ljubavnu pesmu, na stihove rumunskog barda Nikite Staneskua. Ta je pesma postala jedna od najčešće izvođenih na koncertima, a pod imenom Dolazi Vreme doživela je reinterpretaciju na narednom studijskom izdanju.
Osim članova benda, u snimanju ploče Vreme ispred nas učestvovali su i flautistkinja Nataša Polovina i perkusionista Vladimir Stojković.

Po dolasku kantautorke Nevene Stefanović, družina je počela da priprema svoju treću ploču. Sada je Prkos Drumski u kreativnom jezgru imao četiri autora – Miloša, Isidoru, Sonju i Nevenu. Odsvirali su jedan koncert u novosadskom kafeu Kruna. Zubac je razmišljao o dvostrukom albumu koji bi se stilski nadovezao na Vreme ispred nas. Nove pesme, međutim, nisu dočekale svoj studijski oblik pošto su Isidora i Aleksandar napustili Novi Sad i život nastavili u Crnoj Gori. Bend se zato okupio na jednu noć i uživo snimio tridesetak ideja za album koji nikada nije bilo snimljen u studiju. Izbor snimaka iz tog vremena, zabeleženih u potkrovlju sobe Sonje Šešlije, našao se nekoliko godina kasnije na albumu Jesenje lišće (2010). Miloš je potpisao i otpevao sedmominutni autobiografski komad Blues for Greeny, koji će s vremenom postati jedan od klasika na koncertima Prkosa Drumskog.
Iako su pesme većinom bile nedovršene, ogoljene i izvedene na nivou skice, Jesenje lišće zvučalo je autorski zrelije nego Vreme ispred nas.

 

2008 - 2012.

 

Nova inkarnacija grupe nastala je dolaskom producenta i multinstrumentaliste Miloša Drobnjakovića i perkusioniste Vanje Srdića. Prvi je, osim svojih sviračkih talenata, Prkosu Drumskom doneo drugačiju tehniku i estetiku snimanja, a drugi – nepresušan entuzijazam i radni elan. Grupa se priklonila slobodnijoj formi, a pesme su uglavnom nastajale u dahu, kao duge improvizacije na zadati početni motiv. Primer takve eksperimentalne prakse bio je dvanaestominutni singl Vilindar, snimljen uživo u Drobnjakovićem studiju u Beogradu. Godine 2009. i 2010, Miloš Zubac, Sonja Šešlija, Nevena Stefanović, Miloš Drobnjaković i Vanja Srdić, uz povremeno prisustvo Aleksandra Milivojevića, činili su postavu koja se povezala sa srodnim autorima i bendovima iz Hrvatske i s kojima je tokom naredne tri godine nastupila na brojnim koncertnim susretima u Novom Sadu, Vrgorcu i Zagrebu. Inicijativa je potekla od Ivice Stankovića, koji je vođen pesmom De profundis, sa albuma Slika, pošto ju je čuo na društvenoj mreži MySpace, odlučio da prevali put od dalmatinskog Vrgorca do Novog Sada, ne bi li upoznao ljude koji su tu pesmu napisali i snimili. Potom je pozvao Prkos Drumski na svoj muzički festival u mestu Kotezi. O proleću i Božiću 2009. godine, Prkos Drumski je nastupao na koncertima u Kotezima. Tamo su se članovi grupe upoznali sa zadarskim kantautorom i nezavisnim izdavačem Robertom Vodanovićem Čoporom, dugoselskim folk-rok-bluz bendom Olovni Ples, te zagrebačkom kantautorkom Ninom Romić, koji su takođe nastupali na festivalu. U Kotezima se rodilo jedinstveno stvaralačko prijateljstvo između ovih muzičara. Njima su se uskoro priključili mladi Jaskanac Ivan Škrabe i novosadski kantautor Nikola Nešković koji je nastupao kao (Izmena vremena). Neformalni regionalni sastav počeo je da druguje, sarađuje i nastupa zajedno u Hrvatskoj i Srbiji pod imenom Novi Odmetnici. Taj naziv kolektivu je nadenuo Miloš Zubac. Novim Odmetnicima pridružili su se potom Milan Korać, frontmen novosadskih Šinobusa, kao i Slovenka Katarina Juvančič. Prkos Drumski je u narednim godinama najčešće svirao koncerte sa Olovnim Plesom, Čoporom i (Izmenom vremena).

Saradnja Novih Odmetnika, osim sabornih nastupa, podrazumevala je i realizovanje zajedničkih albuma. Na tri kompilacije, Prkos Drumski se predstavio s tri nove pesme. Jedna je bila omaž Olovnom Plesu – pesma Cvijetom cvjetaj, srce moje, izvorno na albumu Olovnog Plesa Gnijezdo bez sokola, postala je neslužbena himna Novih Odmetnika.
U snimanju sledećeg studijskog albuma Alhemija učestvovali su i izvorni članovi Prkosa Drumskog, Aleksandar Kum Milivojević i Dragana Zubac (Bunić). Na listi saradnika našli su se i momci iz grupe Olovni Ples, kao i tirolski multiinstrumentalista Evald Spis. Autorske dužnosti podelili su Miloš Zubac i Sonja Šešlija, a treći glas pripao je Dragani Zubac, koja je bila jedan od tri vodeća vokala u prvim godinama rada benda. Isidora Milivojević (Lazarević) prvi put nije mogla da učestvuje u snimanju. CD Alhemija, treći studijski, a četvrti službeni album grupe, pojavio se 2012. godine. Na tom albumu našao se i dugogodišnji koncertni standard, pesma Šaman. Zubac je dao više prostora svojim stihovima, iako mu ni tada nije bilo strano da komponuje i otpeva pesme koje su napisali drugi pesnici. Poseban doprinos albumu dala je Sanja Marković, glasom i sviranjem saksofona i perkusija.

 

2012 - 2015.

 

Alhemija je umnogome bila delo Miloša Drobnjakovića, koji je ovde bio dizajner zvuka, producent, basista, gitarista, a svirao je i usnu harmoniku, perkusije i električnu mandolinu, čiji je zvuk obojio ceo album. Iako lišen Isidorinog glasa i prisustva, bio je to najzreliji i formalno-sadržajno najcelovitiji album Prkosa Drumskog.
Tri godine je prošlo od početka snimanja Alhemije do zvaničnog izdanja. Kada se album pojavio, sastav Prkosa Drumskog bio je uveliko izmenjen. Novi ljudi došli su u bend i doneli drugačiji zvuk i pristup.
Između 2010. i 2012. godine, u Prkos Drumski stigli su gitarista iz Kraljeva Ivan Seničić, violinistkinja i pevačica Staša Kostić, osamnaestogodišnji slajd gitarista, usni harmonikaš i svirač bendža Milovan Đuđić Džimi, perkusionista Uroš Pajić i basista Petar Dabić. Prkos Drumski je sada često nastupao, a Zubac je transformisao bend u skladu s novom postavom, instrumentima i izvođačkim talentima članova grupe. Nakon sedam godina u Prkosu Drumskom, Sonja Šešlija napustila je sastav i osnovala trio Mala Fea, ali su se koncertnih obaveza ponovo prihvatile Dragana Zubac, Tijana Sekulić, kao i Nevena Stefanović koja se nakon dvogodišnje pauze vratila u bend.

Godine 2012, Prkos Drumski nastupao je kao devetočlani ili desetočlani sastav, svakog meseca, na brojnim koncertima i festivalima. Zapažene nastupe bend je imao na Antićevim danima, u Kulturnom centru Novog Sada, na Festivalu uličnih svirača i na humanitarnim koncertima u Studiju M i u Kulturnom centru Beočina. Prilagodivši se zahtevima manje klupske svirke, Prkos Drumski je nastupio u Omladinskom centru CK13 i u kafeu Kosmosapiens. Nisu izostali tradicionalni koncerti u Galeriji ITD i Ateljeu Kiridžić. Znak povratka rokenrol korenima bio je dolazak mladog bubnjara Nikole Vučetića. Prkos Drumski je sada nastupao kao čistokrvni rokenrol-bluz sastav. Na koncertima je grupa izvodila pesme sa sva četiri službena izdanja, često u drugačijim verzijama, kao i set starih, ali neobjavljenih koncertnih standarda.
Početkom 2013. godine, bend se ponovo okupio u svojoj matičnoj postavi, u novosadskoj kafe-galeriji Gospodin, i održao neformalan koncert za najbliže prijatelje. Usledio je novi nastup na Antićevim danima i koncert na Letenci, na kojem se prvi put predstavio novi gitarista, šesnaestogodišnji Vukašin Višković. Iste godine, na festivalu Poezika u Kulturnom centru Novog Sada, Isidora Milivojević vratila se koncertima nakon pet godina odsustva. Nastupila je sa Nevenom Stefanović i Aleksandrom Milivojevićem.

Nakon festivala, Prkos Drumski počeo je da snima četvrti studijski album, ponovo u studiju Miloša Drobnjakovića. U međuvremenu, pojavio se album singlova, koncertnih i živih pesama Svetlost i pustota.

U 2013. godini, Prkos Drumski nastupio je još jednom u Kotezima, na memorijalu Ivici Stankoviću, a potom i u Novom Sadu, na Štrandu. Bio je to poslednji koncert pre nego što je Zubac raspustio sastav.

Početkom 2014. godine, pojavio se autorizovani butleg Nemir sveta, s pesmama koje se nisu našle na Jesenjem lišću. Iste godine snimljen je singl Novom Sadu, poetska posveta gradu na tekst Miroslava Nastasijevića, koji je napisan sedamdesetih godina prošlog veka. U spotu se stihom, glasom i likom pojavljuju prijatelji benda, te mnogi akteri koji su formirali prepoznatljiv kulturni identitet Novog Sada u poslednjoj trećini dvadesetog veka - Miroslav Antić, Miroslav Nastasijević, Želimir Žilnik, Pero Zubac, Slobodan Tišma, Živojin Miškov, Branislav Radošević, Bata Nonin i drugi.

 

Grupa Prkos Drumski pojavila se kao jedan od glavnih aktera u muzičkom dokumentarnom filmu Miloša Drobnjakovića Music is a Universal Language, koji je svetsku premijeru imao 2014. godine, na 18. ARPA filmskom festivalu u Los Anđelesu, a iste godine bio je deo stalne postavke novosadskog paviljona na Dunavskom festivalu Donaufest u Ulmu.

 

Na koncu 2014. godine, Miloš Zubac i Milan Korać objavili su koautorski album Spektakl. U više navrata, u nekoliko država, koncertno su predstavili album, nastupajući kao SPEKTAKL kvartet s Nenadom Patkovićem i Đorđem Bubnjevićem iz Šinobusa. Uporedo sa snimanjem ovog albuma, Milan Korać sarađivao je s grupom Prkos Drumski, prvo u snimanju pesme Novom Sadu, a potom na samom albumu grupe, koji je bio predviđen za narednu godinu.

 

Na proleće 2015. godine, objavljen je četvrti studijski album Prkosa Drumskog Mi smo se već sreli, u izdanju Kreativnog centra Vigvam. Album su potpisali Miloš Zubac, Isidora Milivojević, Miloš Drobnjaković, Nevena Stefanović i Dragana Zubac, a u snimanju su učestvovali i Vukašin Višković, Milan Korać i Nataša Pajović. Prema nepodeljenim utiscima slušalaca i ljubitelja Prkosa Drumskog, reč je o najboljem delu u diskografiji ovog sastava. Kao na albumu prvencu Slika, vodeće vokalne uloge ponovo su podelili Miloš Zubac, Isidora Milivojević i Dragana Zubac. Miloš Drobnjaković još jednom je na sebe uzeo poslove snimatelja, producenta, multinstrumentaliste i aranžera. Prvi put, najviše stihova na albumu bilo je iz Miloševih pesničkih zbirki, a pojedine pesme bile su studijske reinterpretacije radnih snimaka s Jesenjeg lišća. Album Mi smo se već sreli objavljen je uporedo s knjigom Miloša Zubca Rezervna kultura. U ovoj dokumentarnoj muzičkoj hronici, prvi čovek Prkosa Drumskog osvrnuo se na mnoge događaje i promene koje su bile toliko karakteristične za ovaj sastav, na formiranje pokreta Novih Odmetnika, kao i na duboko prijateljstvo sa Ivicom Stankovićem. Knjigu u elektronskoj formi prvo je objavio Kreativni centar Vigvam, a potom u štampanom izdanju - Zavod za kulturu Vojvodine.

​

2019.

 

Prkos Drumski se nije oglašavao od 2015. godine i poslednjeg studijskog izdanja Mi smo se već sreli, sve do 11. jula 2019. godine kada su objavljeni snimci koji su nastali u jednom danu, prilikom susreta članova grupe, u julu 2018. godine.

Album Nina snimljen je na način koji je Prkos Drumski promovisao pre nego što je postao uobičajena praksa u regionu – sviranjem i snimanjem uživo, u jednoj sobi, u intimnom ambijentu koji je uvek najviše odgovarao poetici benda. Deset godina ranije, u istom prostoru i u identičnom autorskom sastavu, grupa je tako snimila pesme za album Jesenje lišće.

Album Nina potpisuju Isidora Milivojević, Sonja Segić (Šešlija), Nevena Šarenac (Stefanović), Miloš Zubac i Aleksandar Milivojević. Violinu je svirala Tatjana Jurišić, a sve pesme zabeležio je Vladimir Dejanac.

​

Na albumu su Isidorine, Sonjine, Nevenine i Miloševe autorske pesme, većina ranije neobjavljenih, a postoje i novi zapisi pesama koje su se u studijskim verzijama već nalazile na njihovim službenim izdanjima. Autorska i glasovna policentričnost, koja je Prkos Drumski još početkom stoleća načinila jedinstvenom pojavom na prostoru nekadašnje Jugoslavije, i ovde je posvedočena. 

Naklonost prema poeziji još je jedna karakteristika ovog benda, pa tako i njihovog novog albuma. Osim autorskih tekstova, tu su stihovi Marine Cvetajeve, Alekse Šantića, Đorđa Sladoja i Mileta Ninkova, novosadskog pesnika koji je za života bio veliki prijatelj pojedinim članovima sastava. Na albumu su i posvete drugim autorima – Brusu Springstinu i Nilu Jangu.

Album je snimljen u potkrovlju kuće u kojoj je odrasla Sonja Segić, a posvećen je kćerki Nevene Šarenac. Stihove za naslovnu pesmu napisao je Eddie Cooney, britanski kantautor i muzički tumač i istraživač, jedan od najvećih ljubitelja ove novosadske grupe čiju muziku ljudi s različitih meridijana opisuju jednostavno kao – „muziku s dušom”.